Kozice
Kozice ili kako ih zovu domoridci "Kakariki" na Maorskom znači mala ptica. Prirodno stanište ovih ptica je Novi Zeland. U kavezima se uglavnom drže sledeće dve vrste
(a) Crvenočela kozica (Cyanoramphus novaezelandiae ili na engleskom Red-fronted kakariki). Telo im je uglavnom duboke zelene boje sa crvenim čelom, vrhom glave i predelom iza svakog oka. Perija na krilima su duboko plave boje, kljun je čelično plave boje. Odrasli mužjak je nekih 28 santimetara dugačak, ženka je nešto manja.
(b) Žutočela kozica (Cyanoramphus auriceps ili na engleskom Yellow-fronted kakariki). Ptica je obojena slično kao i crvenočela kozica, ali vrh glave je žute boje i nema crvenih mesta iza oka. Odrasli mužjak je nekih 25 santimetara dugačak, ženka je nešto manja.
Smeštaj
Kozice su veoma aktivne životinje. Obožavaju da izvode akrobacije i da se pentraju po žici. Po naravi su tolerantne ptice i mogu biti smeštene u istoj volijeri sa drugim pticama ( osim sa agapornisima). Međutim u toku sezone parenja treba ih odvojiti po parovima, pošto u to vreme mogu postati agresivne prema drugim pticama.Ukoliko se drže u volijerama, preporučuje se volijera dimenzija, 2.5 metara dužine, 2 metra visine i 1 metar širine. Ukoliko se drže unutra, kavez bi trebao da ima 1 metar kubni, bitno je da je krov ili vrh kaveza ravan i da je od žice, to će pticama obezbediti sredstvo za vežbanje i održavanje dobre kondicije. Ukoliko se temperatura u zatvorenoj prostoriji reguliše, treba je držati na maksimalno 20 stepeni, a idealno na 17 stepeni celzijusa, pošto je ustanovljeno da se ove ptice bolje razmnožavaju na hladnijoj temperaturi.Kozice su veoma aktivne ptice, i u naravi im je da istraže sve čega se mogu dočepati, kao rezultat toga, može se reći da su skloni povredama. Zato povedite računa da nema oštrih ivica gde bi ptica mogla da zaglavi prste, i da su njine igračke bezbedne za ptice. Kozice su pravi umetnici za beg iz kaveza i vrebaju svaku priliku da protegnu krila.
Hrana
Uz standardnu briketiranu hranu, ili mix semenki, važno je davati kozicama i voće i povrće da bi ptica zadržala svoje zdravlje. Nisu neki probirači, to jest ješće skoro bilo šta, recimo brokoli, kukuruz, krastavci, celer, šargarepa, jabuke, grožđe..... Posebna poslastica su im jagode, pomorandže....Kao i veći papagaji, kozice drže hranu sa nogom, takođe vole da "operu" svoju hranu močenjem u svoju posudu gde je voda za piće. Vole i da se kupaju, pa bi trebalo da im je svakodnevno dostupna posuda sa vodom u kojoj mogu da se brćkaju.
Razmnožavanje
Kozice u dobroj kondicije će se razmnožavati skoro tokom cele godine, izbacujući čak četiri legla godišnje. Dva legla godišnje su sasvim dovoljna, da se ne bi ptice previše iscrpljivale podizanjem gomile malih ptića. Ne bi im trebalo dozvoliti da se razmnožavaju tokom letnjih meseci pošto postoji opasnost od toplotnog udara, na koji su osetljive i ženke i pilići. PAr kozica je povezan veoma čvrstim vezama i izgleda da ta veza traje čitavog života. Kozice postaju veoma rano polno zrelima, i dešava se da hoće odmah da podižu piliće iako su i oni još uvek mladi pilići. Sa 5 meseci starosti kozice su polno zrele, ali svaka preporuka je da se sačeka malo sa reprodukcijom dok ne navrše 10 ili više meseci. Standardno gnezdo za ninfe savršeno odgovara kozicama, na dnu treba staviti malo piljevine. Obično nose jaja svaki drugi dan. Prosečno leglo sadrži 7 jaja, mada može biti i više. Period inkubacije je 19 do 21 dana (zabeleženo je i nekoliko slučajeva gde je potrajalo skroz do 25 dana). Na jajima leži ženka dok se mužjak takođe može videti u kućici kako leži pored ženke.
Razvoj pilića
Ptići po izleganju imaju sivo paperije na sebi. Leže na leđima kada ih roditelji hrane u tom uzrastu. Oči im se otvaraju sa nekih 10 dana starosti. Izlaze iz gnezda sa nekih 5 nedelja a sa 8 su potpuno nezavisni. Dešava se da ženka počinje novu turu kada su ptići još uvek u gnezdu, tada su oni ranjivi na čupanje perija i sakaćenje od roditelja, u tom slučaju ih treba skloniti pod drugu ženku ili ih ručno hraniti. Ženka u dobroj kondiciji može podneti ovakvo ubrzano leženje, ali to slabi njeno zdravlje i skraćuje životni vek, čak dovesti do smrti usled iscrpljenosti.
Zdravlje
Kozica koja se dobro hrani, ima adekvatne uslove za rekreaciju i drži se u okruženju bez stresa može da poživi do 16 godina. Mogu da se reprodukuju do svoje dvanaeste godine. Kozice mogu umreti iznenada bez nekog vidljivog razloga. Takve iznenadne smrti se povezuju uglavnom sa nekim stresnim događajem kao što je sečenje noktiju, davanje lekova, hvatanje i puštanje ili neka nesreća. Stresni događaj koji nema fatalan ishod može prouzrokovati stanje šoka kod ptice, koje se manifestuje tako da je ptica "zamrznuta" na jednom mestu, ili da izgubi kontrolu nad nožnim mišćima, da ima grčeve ili da zuri u jednu tačku. Ako se ovo desi, pticu treba staviti u topli kavez, koji nije na svetlu, i držati je u tišini. Ptica se u većini slučajeva povrati nakon 30 minuta.Zbog parenja u krvnom srodstvu, neke kozice imaju slabo srce. Navala andrenalina tokom stresnog događaja izaziva da njina mala srca počinju da kucaju nepravilnim ritmom i to dovodi do smrti. Da bi se minimalizovao rizik od iznenadnih smrti odgajivač mora da vodi računa i da ubacuje povremeno novu krvnu liniju u svoje jato, i da pari samo ptice koje nisu u bliskom srodstvu.
Kao kućni ljubimci
Kozice nisu glasne ptice, i time su pogodne za stanove i za držanje unutra. Po prirodi su prijateljski raspoloženi i vole ljudsku pažnju. Međutim, čak i ručno odhranjene kozice neće sedeti na ramenu recimo, duže od nekoliko sekundi, već će odleteti da istraže nešto čto im je privuklo pažnju. Zbog svoje naravi i konstantne aktivnosti kozice su neiscrpni izvor zabave za vlasnika, i pravo je zadovoljsto imati ove dražesne ptice u svom okruženju.Jedini problem je sto voli da ceprka po hrani pa tako zna da napravi nered u kuci.